VRABAC – SIMBOL PRESTONICE!


Zašto je vrabac simbol Beograda?

Jedan od simbola glavnog grada Srbije jeste stalni posetilac beogradskih trgova i parkova, nežna i hitra ptica pevačica. Čak i u strogom centru grada nemoguće je zaobići, baš kao ni užurbane prolaznike, sliku i priliku malog vrapca, te stoga možemo razumeti odabir upravo ove vrste ptice kao obeležje i jedan od zaštitnih znakova Beograda.

Ipak, činjenica o brojnosti vrabaca u Beogradu nije bila presudna za to da im bude određeno ovako počasno mesto u istoriji grada. Iza simbola stoji legenda koja seže u daleki petnaesti vek i koja, nakon što je jednom ispričana, ostaje urezana u sećanje slušaoca, dalje opstaje i živi prenoseći se kroz vekove.

Priča o Beogradu iz 1456. godine sumira tragičnu sudbinu srpskog naroda pod osmanskom okupacijom, a nejakog ptića predstavlja kao oličenje herojstva i kao istinskog borca za slobodu. Pri napadu na Beograd pod vođstvom sultana Mehmeda II, Osmanlije su sa Kalemegdana krenule u osvajanje i tadašnje (Smedereva), ali i današnje prestonice. Bitka za Beograd je gotovo do samoga kraja bila neizvesnog ishoda, nepredvidiva usled teških gubitaka za oba naroda. Uprkos pogibiji obojice vojskovođa, Beograd je 22. jula konačno odbranio slobodu, tako da je osmanska vojska bila prinuđena da se povuče na drugu stranu reke. Međutim, tek po završetku bitke, otkriveno je pravo lice rata. Grad je plivao u krvi; leševi su bili razasuti po pločnicima, preživeli su beznadežno lutali ulicama u nadi da će pronaći svoje bližnje, žive ili mrtve. Tragiku događaja najdublje predočava telo malog vrapca, koje je delilo sudbinu gomile ljudskih tela.

Legenda kaže da su kroz vrapca, kada je bio pronađen na bojnom polju, bile propobedene tri strele. Tako se ovom ptiću pripisalo neprikosnoveno herojstvo; vrabac je na sebe primio tri udara koja bi srušila tri mlade srpske snage. Vrabac je postao i značajan element u ishodu bitke, budući da je svojim slabašnim telom spasio možda baš one junake koji su imali konačnu i presudnu ulogu u odbrani grada.

Pored ovoga, vrabac označava narod na malom planu; u slabašnom telu nedužnog vrapca oličen je čitav srpski rod, koga je vekovima ranjavala i tlačila osmanska strahovlada.

Gde su danas beogradski vrapci?

Zbog izmene u načinu gradnje kuća, smanjenja broja stoke (čiju hranu jedu), kao i zbog zagađenja vazduha, vrapci se sve više povlače iz urbanih krajeva grada na periferiju, gde pronalaze više hrane i veću slobodu. Populacija vrabaca tokom jedne godine umnogome varira, jer ogroman broj mladih ptica umire tokom zime.

Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, početkom godine u našoj zemlji živi oko pet miliona vrabaca, a na kraju leta, nakon gnežđenja, oko deset miliona. Uglavnom zbog nedostatka hrane i smeštaja tokom hladnoće, samo polovina ovih ptica preživljava zimu. U Beogradu je 2003. godine živelo oko milion i po vrabaca. Deset godina kasnije, 2013. godine, njihov broj je procenjen na sto hiljada. Svrake i vrane, koje sve češće susrećemo u parkovima, hrane se i mladuncima vrapca, koje otmu dok su još u gnezdu.

Vrapce najviše ugrožava onaj ko ga je simbolom i načinio, a to je sam čovek. Pošto ljudi sve češće pakuju namirnice u plastične kutije i kese, mrvice hrane – koje su vrapcima oduvek glavna poslastica – ostaju im van domašaja.

I pored ovog opadanja broja jedinki, tzv. kućni (ili domaći) vrabac i dalje predstava najrasprostranjeniju pticu ne samo u prestonici, već i na celoj našoj planeti.

Beogradska Vrabac služba

Važnost očuvanja životne sredine za opstanak vrabaca pokrenuo je i razvoj ekološke svesti građana, a time i uslovio kontrolisanje emisije štetnih gasova u okolinu. Tako su se 2019. pojavila jedinstvena električna vozila u Beogradu pod nazivom Vrabac servis. Električni Vrabac besplatno prevozi građane kroz pešačku (i glavnu turističku) zonu prestonice, a nadomak većine naših Apartmana. Kao najčešći i najbrojniji putnici pominju se penzioneri kojima ova kratka, ali zanimljiva vožnja centrom grada olakšava svakodnevne obaveze, ali i turisti – koji bivaju sprovedeni strogim centrom Beograda i stiču uvid u centralne znamenitosti. Vrabac servis zaustavlja se na osam stajališta na ruti od 2.2 kilometra. Početna stanica nalazi se kod Kulturnog centra Beograda, odakle vozilo obilazi Delijsku česmu, a potom i čuveni Studentski trg, nezaobilazni Kalemegdan, impozantnan Konak kneginje Ljubice, i pravi polukrug ka najpoznatijim vencima u zemlji – Kosančićevom, Topličinom i Obilićevom (gde se i zaustavlja). Interval autobusa je deset minuta, tako da putnici neće dugo čekati na dolazak prevoza. Pored toga, u Vrapcu nema gužve – svaki putnik ima obezbeđeno sedište, jer vozač redovno proverava da u vozilu sedi ne više od sedmoro ljudi. Još jedna od prednosti jeste ta što Vrabac ne poseduje klimu, ali odlično gladi i bet nje – budući da je deo vozila sasvim otvoren i bez prozora, tako da vazduh prirodno cirkuliše. Za Vrabac servis nema vikenda i promena reda vožnje; putniici bivaju prevezeni svakog dana od 08.00 do 22.00č. Vrabac servis predstavlja drugo ekološko vozilo u Beogradu, čime doprinosi smanjenju izduvnih gasova u atmosferu, životnom standardu građana prestonice, ali i kvalitetu postojanja vrabaca na tlu čiji je on simbol.

Uživajte u vožnji malim Vrapcom i u Apartmani Beograd Rakoc!


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *